230. godišnjica usvajanja Ustava 3. maja
03.05.2021
Kada je 3. maja 1791. godine Četvorogodišnji sejm, poznat pod nazivom Veliki sejm, doneo Vladin akt Državne zajednice Poljske i Litvanije poznat kao Ustav 3. maja, poljsko-litvanska država postala je prva zemlja u Evropi i druga u svetu koja je usvojila osnovni zakon. U to vreme to je bio progresivan i smeo pravni akt koji je pokrenuo brojne reforme. To je takođe bio vrhunac vekovnih veza između Poljske i Litvanije.
Danas, kada obeležavamo 230 godina od kada je poslednji poljski kralj i veliki litvanski vojvoda Stanislav Avgust Ponjatovski doneo Ustav 3. maja, vredi podsetiti da je upravo ovaj ustav uveo, između ostalog, podelu vlasti i modifikaciju tadašnjeg državnog sistema kroz delimičnu ravnopravnost stanovnika Državne zajednice. Ustav je takođe bio izraz volje za odbranu nezavisnosti nakon Prve podele koju su izvršile Austrija, Pruska i Rusija 1772. godine.
Ustav od 3. maja, zajedno sa Uzajamnim garancijama za oba naroda, koje je Veliki sejm usvojio 20. oktobra 1791. godine, takođe je bio dokaz jačanja Poljsko-litvanske unije. Ovaj akt, između ostalog, garantuje će sve zajedničke službe Državne zajednice Poljaci i Litvanci popunjavati u paritetu 1:1. S ponosom možemo da konstatujemo da su vođe oba naroda i države, uprkos svim razlikama, efikasno sarađivali u trenutku presudnom za njihovu egzistenciju. Ovaj primer do danas nadahnjuje saradnju i prijateljstvo između Varšave i Viljnusa.
Nažalost, ambiciozne reforme, koje je trebalo da budu sprovedene na osnovu odredaba novog osnovnog zakona, osujećene su vojnom intervencijom ruskih trupa 1792. godine. Kao pravni akt, Ustav od 3. maja prestao je formalno da važi u novembru 1793. godine rezolucijom Sejma sazvanog pod diktatom Rusije i Pruske u Grodnu. Iste godine dve države izvršile su drugu podelu Republike Poljske.
Konačni nestanak poljsko-litvanske države sa mape Evrope zapečatila je Treća podela 1795. godine, u kojoj su učestvovale Austrija, Pruska i Rusija. Ovaj čin, suprotan svim pravilima međunarodnog prava, poništen je tek na kraju Prvog svetskog rata, kada su 1918. godine Poljska i Litvanija ponovo stekle nezavisnost kao dve suverene države.
Nakon što je Poljska povratila nezavisnost, godišnjica usvajanja Ustava od 3. maja slavila se kao državni praznik od 1919. godine. Tokom ratne nemačke i sovjetske okupacije i tokom komunističke vladavine u Poljskoj, kada je ovaj praznik ukinut, većina Poljaka i dalje je smatrala 3. maj državnim praznikom. U suverenoj Republici Poljskoj od 1990. ponovo slavimo Dan trećeg maja.
Ustav od 3. maja i Uzajamna garancija za oba naroda jedan su od osnovnih elemenata vekovnog nasleđa poljsko-litvanskih odnosa. Njihovo usvajanje jedan je od temelja današnje saradnje naših zemalja na nivou Evropske unije i NATO-a.
Pored zajedničke prošlosti, današnju Poljsku i Litvaniju povezuju nebrojeni zajednički energetski i transportni projekti koji služe čitavoj Evropi, kao i zajednički napori za jačanje bezbednosti u svetu, a posebno u regionu.
Naslanjajući se na zajedničko nasleđe Poljsko-litvanske unije, obe naše države podržavaju naše susede: Ukrajinu, koja danas čuva svoj suverenitet i teritorijalni integritet u svojoj borbi protiv ruske agresije i okupacije i beloruski narod koji zaslužuje slobodu i demokratiju u nezavisnoj državi.