Poljska u Srbiji

Репатријација означава повратак у отаџбину особа пољског порекла и представља један од начина стицања пољског држављанства. Ово право припада искључиво особама које не поседују пољско држављанство и желе да се трајно преселе у Пољску.

Пољска Влада спровођење репатријативних акција третира као испуњење моралне обавезе и накнаду за историјске неправде према сународницима, углавном пореклом са територија азијског дела бившег СССР-а. Закон о репатријацији омогућава повратак у земљу тим особама или њиховим потомцима, који због депортација, прогонства и других националних и политичких прогона никада нису могли да се настане у Пољској.

Основни правни акт који регулише питања репатријације је Закон од 9. новембра 2000. године о репатријацији (Службени гласник 2022, бр. 1105, са накнадним изменама). Према његовој дефиницији, репатријантом се сматра особа која је дошла у Пољску на основу националне визе ради репатријације са намером да се трајно настани.

Репатријација се односи на особе које су пре 1. јануара 2001. године стално живеле на територији данашњих:
• Јерменије,
• Азербејџана,
• Грузије,
• Казахстана,
• Киргизије,
• Таџикистана,
• Туркменистана,
• Узбекистана,

као и азијског дела Русије, о којем се говори у Уредби Савета министара од 9. октобра 2023. године у вези са списком административних јединица које чине азијски део Руске федерације.

Национална виза у сврху репатријације може бити издана особи која испуњава све следеће услове:
1. Да је пољског порекла;
2. Да је пре дана ступања на снагу закона (то јест пре 1. јануара 2001. године) стално живела на територији данашњих Републике Јерменије, Републике Азербејџан, Грузије, Републике Казахстан, Републике Киргизије, Републике Таџикистан, Туркменистана, Републике Узбекистан или азијског дела Руске федерације;
3. Да су због пољског порекла она сама или њени претци (родитељи, бака и дека или даљи преци у правој линији) били подвргнути депортацији или прогону од стране власти бившег Савеза совјетских социјалистичких пепублика на територије наведене у тачки 2.

За особу пољског порекла сматра се особа која изјављује пољско национално порекло и испуњава оба следећа услова:

1.    Најмање један од њених родитеља или бака и дека, или двоје прадедова били су пољске националности;
2.    Особа може доказати своју везу са пољском културом и националним идентитетом.

Услов који се односи на пољску националност сматра се испуњеним ако је најмање један од родитеља или бака и дека, или двоје прадедова подносиоца захтева потврдило своју припадност пољском народу, нарочито неговањем пољских традиција и обичаја.

Одлуку о признавању подносиоца захтева као особе пољског порекла доноси конзул.
Виза за супружника и потомке (децу, унучад, праунучад)

Национална виза у сврху репатријације може бити издана и супружнику особе која има право на репатријацију, као и потомцима до четвртог колена заједно са њиховим супружницима (укључујући и оне који нису пољског порекла), ако планирају да дођу у Пољску са намером трајног настанка.
Малолетник који је под родитељском бригом репатријанта такође стиче пољско држављанство путем репатријације. У случају да је репатријант само један од родитеља, малољетни стиче пољско држављанство само уз сагласност другог родитеља, изражену у изјави пред конзулом.
Малолетни који је навршио 16 година може стићи пољско држављанство путем репатријације само ако на то да свој пристанак.
 

Репатријативна процедура

1. Подношење захтева за издавање националне визе у сврху репатријације
Особa која подноси захтев за издавање националне визе у сврху репатријације подноси захтев у пољском конзуларном представништву надлежном према месту свог пребивалишта. Уз захтев се прилажу обавезна документа (проверити у одељку: „Која документа треба поднети?“). У ситуацијама оправданим интересом подносиоца захтева и на његов захтев, Министар иностраних послова може именовати другог конзула за пријем захтева и вођење поступка.
2. Разматрање захтева у погледу утврђивања пољског порекла подносиоца захтева
Конзул, на основу представљених докумената и разговора са подносиоцем захтева, процењује да ли испуњава одређене услове прописане законом и доноси одлуку којом утврђује или одбија утврђивање пољског порекла подносиоца захтева.
3. Добијање сагласности Министра унутрашњих послова и администрације за издавање визе
Конзул, након утврђивања да подносилац захтева за репатријативну визу има пољско порекло, обраћа се Министру унутрашњих послова и администрације ради добијања сагласности за издавање визе за подносиоца захтева и чланове његове најближе породице, уколико намеравају да се преселе у Пољску.
4. Издавање репатријативне визе
Након потврде од стране подносиоца захтева да располаже условима за настанак у Пољској и добијања сагласности Министра унутрашњих послова и администрације, конзул може издати националну визу у сврху репатријације.

Виза важи 12 месеци — долазак власника визе у Пољску треба да се обави у том року.

Националну визу у сврху репатријације не може добити особа која:
•    је изгубила пољско држављанство стечено путем репатријације,
•    репатрирала се са територије Републике Пољске или Пољске народне републике на основу репатријативних споразума склопљених између 1944–1957. од стране Републике Пољске или Пољске народне републике са Белоруском ССР, Украјинском ССР, Литванском ССР и СССР-ом у једну од држава потписница тих споразума,
•    је током боравка ван граница Републике Пољске деловала на штету основних интереса Републике Пољске,
•    учествовала или учествује у кршењу људских права,
•    њени подаци се налазе у Шенген информационом систему ради забране уласка,
•    је то потребно из разлога одбране, безбедности државе или заштите јавне безбедности и реда,
•    постоји обавеза уписа података особе у регистар странаца чији боравак на територији Републике Пољске је непожељан.
Националну визу у сврху репатријације конзул издаје након представљања једног од следећих услова за настанак:
•    доказ који потврђује поседовање стамбеног простора и извора прихода у Пољској 
или
•    доказ који потврђује обезбеђивање стамбеног простора и извора прихода у Пољској.
Доказ који потврђује поседовање услова за настањење је документ који потврђује право на стамбени простор на период не краћи од 12 месеци, и изјава о запослењу или уговор о раду на период не краћи од 12 месеци.
У случају оправданих посебних професионалних околности подносиоца захтева, доказ може бити и други уговор који обезбеђује извршавање другог радног ангажовања на период не краћи од 12 месеци, ако уговор обезбеђује стабилан и редован приход у Пољској.

Докази који потврђују обезбеђивање услова за настањење могу бити:
1.    Одлука Повереника Владе за репатријацију о додели места у адаптационом центру за репатријанте, или
2.    Одлука општинског већа која садржи обавезу обезбеђивања услова за настањење на период не краћи од 2 године, или
3.    Изјава пољског држављанина, правног лица или организације без правног лица са седиштем у Пољској, која садржи обавезу обезбеђивања стана на период не краћи од 2 године. Изјава пољског држављанина може се односити искључиво на претке, потомке или браћу и сестре те особе.
Недостатак услова за настањење у Пољској проузрокиује да Конзул може донети само одлуку о квалификацији за издавање националне визе у сврху репатријације. Тек након прилагања доказа о постојању услова за настањење у Пољској конзул ће издати националну визу у сврху репатријације.
Кандидату за репатријацију који нема услове за настањење у Пољској, уз посредовање конзула се представљају:
•    понуда стана и извора прихода из евиденције коју води Повереник Владе за Репатријацију,
•    предлог доделе места у адаптационом центру за репатријанте.
Понуде општина о обезбеђивању стана доступне су према редоследу поднетих захтева за издавање националне визе у сврху репатријације. Прво се нуде особама депортованим и прогоњеним из националних или политичких разлога, чија старост и лоше здравствено стање оправдавају брзу репатријацију.
Места у адаптационом центру за репатријанте додељују се према редоследу поднетих захтева уз писану сагласност кандидата. Особе које нису доставиле такву сагласност не учествују у додели места.
Одлуку о додели места у адаптационом центру доноси Повереник Владе за репатријацију након потврде од стране конзула о спремности кандидата и чланова његове најближе породице за долазак у центар у предложеном термину. Место у центру додељује се на период до 90 дана. У одлуци се наводи почетни и завршни датум боравка у центру. У случају да репатријант не почне радити због разлога ван своје контроле или нема ново место становања, као и из других важних разлога, боравак у центру може се продужити одлуком Повереника за још један период не дужи од 90 дана.
 

Ако супружник не жели да искористи могућност добијања визе за репатријацију, а намерава да се заједно са репатријантом настани на територији Пољске, може да поднесе захтев за дозволу за стални боравак. Исту издаје или одбија Шеф Канцеларије за странце.

Горе наведена процедура односи се и на малолетног који је под родитељском пажњом репатријанта, у случају да други родитељ не пристане на стицање пољског држављанства од стране детета. У оба наведена случаја, захтев за издавање дозволе за стални боравак прилаже се уз захтев за издавање визе за репатријацију.

Додела места у адаптационом центру за репатријанте сматра се једним од доказа који потврђују обезбеђене услове за насељавање.
Одлуку о додели места у адаптационом центру доноси Повереник Владе за питања репатријације. Одлука се доноси након што конзул представи писмену сагласност заинтересованих лица за смештај у адаптационом центру. При доношењу одлуке, Повереник узима у обзир време чекања на издавање визе за репатријацију.
У одлуци Повереника Владе за питања репатријације наводе се почетни и крајњи датум боравка у центру, као и трајање тог боравка, које не може бити дуже од 90 дана. У случају да репатријант не приступи радном ангажману из разлога који нису до њега или нема ново место становања, или из других важних разлога, боравак у центру може бити продужен одлуком Повереника за наредни период, најдуже до 90 дана.
У адаптационим центрима репатријантима се обезбеђује:
•    смештај у просторији која одговара узрасту, полу и здравственом стању репатријанта;
•    пун пансион састављен од три оброка дневно, укључујући један топли оброк, као и пића;
•    непрекидни приступ просторијама и уређајима који омогућавају самоставно припремање оброка;
•    непрекидни приступ санитарним и хигијенским просторијама и уређајима;
•    средства за одржавање личне хигијене, укључујући она намењена малолетним лицима;
•    могућност обављања телефонских позива на сопствени трошак. У посебно оправданим случајевима трошкове може сносити центар;
•    бесплатан приступ интернету;
•    могућност учествовања у адаптационо-интеграционим активностима, као и у активностима које омогућавају упознавање пољске историје, традиције и обичаја, као и у курсевима пољског језика и стручним курсевима.
У адаптационим центрима за репатријанте спроводе се часови (на језику разумљивом репатријантима) који обухватају:
•    систем здравствене заштите;
•    образовни систем;
•    јавну безбедност;
•    породичну политику и социјалну помоћ;
•    тржиште рада и права радника;
•    права особа са инвалидитетом и поступак добијања уверења о инвалидитету или степену инвалидитета.
Надзор над адаптационим центрима врши Повереник Владе за питања репатријације.

На месту насељавања, репатријанти имају обавезу:
1.    Регистрација матичних књига
Пријавити у локалној управи матичне књиге (рођења, венчања и сл.) заједно са њиховим судски овереним преводом на пољски језик, осим у случају када особа која подноси захтев за издавање визе у сврху репатријације, приликом подношења доказа о поседовању или обезбеђивању услова за насељавање, обрате се конзулу још пре доласка у Пољску са захтевом за састављање пољске матичне књиге (тада конзул прослеђује захтев заједно са документима руководиоцу матичне службе коју је особа која подноси захтев за визу изабрала);
2.    Обратити се Одсеку за грађанске послове и послове са странцима у војводском уреду надлежном по месту:
-    стана назначеног за потребе потврде о поседовању или обезбеђивању услова за насељавање у Републици Пољској,
-    адаптационог центра за репатријанте – у случају када је репатријанту издат национални визни документ у сврху репатријације у вези са одлуком Пуномоћника о додели места у центру,
како би добио од војводе потврду о поседовању пољског држављанства. Потврда се издаје на основу пасоша са приложеном визом у сврху репатријације и након предаје преписа матичних књига издатих у пољској матичној служби;
3.    Поднети у градској или општинској управи захтев за издавање личне карте, пријавити се за стални боравак и затражити доделу личног PESEL броја.

1. Једнократна финансијска помоћ
Пуномоћник Владе за Репатријацију даје репатријанту и члановима његове најближе породице једнократну финансијску помоћ за:
1.    Покриће трошкова превоза или лета и транспорта имовине до Пољске у висини двоструке цене железничке карте од станице најближе месту становања репатријанта до места насељавања у Пољској;
2.    Уређење и текуће одржавање, у висини двоструке просечне месечне бруто плате у националној економији, коју објављује председник Главне статистичке управе у Службеном гласнику Републике Пољске „Monitor Polski“, у кварталу који претходи дану доделе помоћи, за репатријанта и сваког члана његове најближе породице;
3.    Покриће трошкова школовања детета које је под обавезом школовања у Пољској у висини просечне месечне плате за свако дете.
Помоћ за покриће трошкова пута може доделити и конзул. Ово се односи на особе којима је конзул издао националну визу ради репатријације, а које немају довољна средства за покриће трошкова пута до Пољске.
2. Финансијска помоћ за ремонт, адаптацију или опремање стамбеног простора
Председник општине надлежан по месту насељавања репатријанта, на његов захтев, даје финансијску помоћ за делимично покриће утрошених и документованих трошкова везаних за ремонт, адаптацију или опремање стамбеног простора у месту насељавања у Пољској.
Максимални износ помоћи се сваке године индексира (у 2025. години износи 9079,81 злота по репатријанту и сваком члану његове најближе породице који заједно воде домаћинство).
Репатријант може поднети овај захтев у року од две године од дана стицања пољског држављанства.
3. Финансијска помоћ за задовољење стамбених потреба
Помоћ за задовољење стамбених потреба има право репатријант који је дошао у Пољску на основу националне визе ради репатријације, поседујући доказ о обезбеђивању услова за насељавање у виду:
1.    Изјаве пољског држављанина, који је његов предак, потомак или брат/сестра, у којој се обавезује да обезбеди услове за насељавање најмање 2 године; или
2.    Одлуке Пуномоћника Владе за репатријацију о додели места у адаптационом центру за репатријанте.
Финансијску помоћ за стамбене потребе додељује Пуномоћник Владе за репатријацију, на захтев репатријанта, у облику доплате за:
•    закуп стана или стамбене зграде (до 300 злота месечно по репатријанту и сваком члану његове најближе породице који заједно воде домаћинство, али не више од износа месечног закупа наведеног у уговору);
•    смештај у студентском дому (до 300 злота месечно, али не више од месечног трошка смештаја);
•    куповину стана или стамбене зграде (до 25.000 злота по репатријанту и сваком члану његове најближе породице, који живе заједно са њим; поред тога, у случају куповине стана или зграде, репатријанту припада додатна доплата од 25.000 злота по особи; укупна висина доплате до трошкова куповине стамбеног простора или стамбене зграде не може премашити цену некретнине из уговора о продаји закљученог у облику јавнобележничког акта).
Репатријант може комбиновати горе наведене облике финансијске помоћи (нпр. Прво користити додатак за закуп стамбеног простора, а након тога за куповину стана), с тим да укупна висина не може премашити 25.000 злота по репатријанту и сваком члану породице који води заједничко домаћинство. То значи да, у случају када репатријант намерава да искористи доплату за трошкове стицања стана или стамбене зграде после периода коришћења доплата за кирију, максимални износ доплате за куповину стана (25.000 злота) биће умањен за исплаћене износе доплата за трошкове закупа.
Уз захтев за доделу финансијске помоћи у виду доплате за трошкове стицања стана или стамбене зграде потребно је приложити копију предуговора о купопродаји стана или стамбене зграде, или копију уговора закљученог са девелопером, из које произилази обавеза страна да закључе уговор о продаји стана или стамбене зграде.
Финансијска помоћ за задовољавање стамбених потреба може се одобравати у року не дужем од 10 година од дана доласка репатријанта у Пољску или од дана његовог напуштања адаптационог центра.
Повраћај средстава за стамбену помоћ
Репатријант враћа добијену помоћ умањену за 10% за сваку годину која је прошла од исплате, ако се купљени стан прода пре 10 година.
Репатријант није обавезан да враћа трошкове додељене помоћи ако 
1.    у року од 180 дана од продаје имовине достави Пуномоћнику Владе извод нотарског акта о куповини новог стана или стамбене зграде, 
2.    ако трошкови куповине нове некретнине или стамбене зграде нису мањи од износа који би се враћао.
4. Помоћ општине за ремонт, адаптацију или опремање стана
Општина може дати репатријанту помоћ у виду ремонта, адаптације или опремања стана. За реализацију наведеног добија се субвенција из државног буџета.
Максимални износ се индексира годишње и сада (у 2025. години) износи 9079,81 злота по репатријанту и сваком члану породице.
Помоћ за ремонт, адаптацију или опремање стамбеног простора се не даје ако је општина већ обезбедила стан репатријанту.
5. Помоћ у учењу пољског језика и адаптацији
Репатријанту може бити омогућено учешће у бесплатним курсевима пољског језика и адаптације у пољском друштву.
Курсеве реализује Центар за развој пољског образовања ван граница државе (Ośrodek Rozwoju Polskiej Edukacji za Granicą), а пријавни формулар је доступан на www.orpeg.pl.
Такође, у адаптационим центрима обезбеђује се учешће у адаптационим и интеграционим програмима, упознавање са историјом, традицијом и обичајима Пољске, као и курсеви језика и професионални курсеви.
6. Приступ здравственој заштити у почетном периоду боравка у Пољској
Репатријанти имају право да користе услуге здравствене заштите финансиране из јавних средстава, под условима утврђеним Законом од 27. августа 2004. године о услугама здравствене заштите финансираним из јавних средстава (Dz. U. из 2024. год., поз. 146), и у обиму утврђеном тим законом, на основу националне визе у сврху репатријације, у периоду до 90 дана од дана преласка границе Републике Пољске. Трошкови услуга покривају се из државног буџета, из дела којим располаже министар надлежан за унутрашње послове. Треба имати у виду да бесплатно коришћење наведених услуга није временски повезано са боравком у адаптационом центру. У посебним ситуацијама репатријант може боравити у адаптационом центру и до 180 дана, али се тиме не продужава период бесплатног коришћења здравствене заштите.
По истеку 90 дана, право на коришћење здравствене заштите остварује се по правилима која важе за држављане Пољске, прописаним Законом од 27. августа 2004. године о услугама здравствене заштите финансираним из јавних средстава.
7. Професионална активизација репатријаната
Надлежни председник општине према месту становања репатријанта може да му обезбеди професионалну активизацију. То се може спровести путем:
1.    повраћаја дела трошкова за унапређење стручних квалификација, на основу уговора закљученог између старосте и репатријанта;
2.    повраћаја дела трошкова које је послодавац имао за запошљавање репатријанта (отворење радног места, обука, зарада, награде и доприноси за социјално осигурање), на основу уговора закљученог између старосте и послодавца.
Повраћај трошкова за професионалну активизацију може се вршити у периоду не дужем од 5 година од дана стицања пољског држављанства од стране репатријанта, а свака од наведених форми активизације (1 или 2) може се применити само једном.

8. Особа која подржава репатријаната
Репатријанту може бити додељена особа која ће подржавати његову интеграцију. Таква особа може бити додељена од стране председника општине или градоначелника, на захтев репатријаната који је оправдан његовом посебном ситуацијом. Додела те особе се врши према критеријумима:
-    Старијих година;
-    здравственог стања;
-    недостатка адаптивних способности;
-    недовољног познавања пољског језика.

Помоћ особе која подржава обухвата, између осталог:
-    пружање информација о начину решавања питања из области здравствене заштите, школства, социјалне помоћи и запошљавања;
-    подршка репатријанту у решавању наведених питања, посебно у састављању службених писама у његово име;
-    асистенција репатријанту у позним годинама током лекарских прегледа.
Уз сагласност репатријаната, особа која подржава може се обратити државним органима и организацијама ради добијања информација неопходних за пружање помоћи репатријанту.
Репатријант може користити помоћ особе која подржава у периоду не дужем од 2 године.