Poljska u Srbiji

Поступак се обавља у надлежном по месту пребивалишта пољском конзулату. У оправданим случајевима, од интереса подносиоца захтева, министар спољних послова може одредити другог конзула да прими захтев и спроведе поступак.

Захтев за издавање националне визе у сврху репатријације морате поднети лично. У име малолетних или потпуно неспособних лица, захтев подносе њихови родитељи или законски старатељи, или један од родитеља или један од законских старатеља.

Пријаве за састанак ради подношења захтева обављају се преко система е-конзулат (http://www.e-konsulat.gov.pl//).

1.    Попуњен захтев за издавање националне визе у сврху репатријације (пример обрасца је доступан и у одговарајућој уредби);
2.    Ажурирана фотографија особе на коју се захтев односи, неоштећена, у боји, димензија 35 мм × 45 мм, израђена у последњих 6 месеци пре подношења захтева, јасна и оштра, приказујући лице од врха главе до горњег дела рамена, тако да лице заузима 70–80% фотографије, са јасно видљивим очима и лицем, на једнобојној светлој позадини; фотографија треба да приказује особу без покривача за главу и тамних наочара, у фронталном положају, гледајући право, са отвореним очима, косом која не прекрива лице, са природним изразом лица и затвореним устима;
3.    Биографија подносиоца захтева;
4.    Извод из матичне књиге рођених подносиоца захтева;
5.    Документи који потврђују тренутни брачни статус подносиоца (нпр. извод из матичне књиге рођених, извод из матичне књиге венчаних, судска или друга надлежна одлука о разводу, извод из матичне књиге умрлих за супружника, потврда о брачном статусу);
6.    Документи који потврђују место сталног боравка пре 1. јануара 2001. на територији данашње Јерменије, Азербејџана, Грузије, Казахстана, Киргистана, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, као и азијског дела Русије, како је наведено у правилнику Владе Републике Пољске од 9. октобра 2023. о попису административних јединица које чине азијски део Руске Федерације;
7.    Докази који потврђују чињеницу депортације или прогонства подносиоца захтева или његових предака на територије из тачке 6;
8.    Докази који потврђују пољско порекло, како је дефинисано у члану 6 Закона о репатријацији; потребно је приложити комплетне матичне листове који потврђују породичне везе између подносиоца и особе чије пољско држављанство подносилац позива;
9.    Остали документи који потврђују околности наведене у захтеву за репатријску визу (нпр. документи који потврђују образовање и професионалне квалификације, потврда из националног казненог регистра, документи о служењу војног рока, лична карта);
10.    Изјава да су подаци у захтеву тачни, уз опасност од кривичне одговорности за давање лажних исказа;
11.    Неопходно је дати на увид важећи пасош.

У случају подношења захтева у име малоletног лица потребно је приложити:

1.    Попуњен захтев за издавање националне визе у сврху репатријације;
2.    Ажурирана фотографија малоletног, иста правила као за одраслу особу;
3.    Биографију малоletног;
4.    Извод из матичне књиге рођених малоletног;
5.    Документе који се односе на родитеље малоletног:
6.    Документе који потврђују место сталног боравка пре 1. јануара 2001. на територији земаља из тачке 6;
7.    Доказе о депортацији или прогонству родитеља малоletног или њихових предака;
8.    Доказе који потврђују пољско порекло родитеља, укључујући комплетне матичне листове који потврђују породичне везе са особом чије пољско држављанство се наводи;
9.    Остале документе који потврђују околности наведене у захтеву за репатријску визу.

Документи на страном језику морају бити приложени са преводом на пољски језик.

Докази о пољском пореклу могу бити документи издатe од стране пољских државних или црквених власти, као и власти бившег СССР-а, који се односе на подносиоца или његове родитеље, баке, деке или прабаке и прадекe, а пре свега:

1.    Пољски лични документи;
2.    Матични листови или извод из њих, или крштења која потврђују везу са пољским пореклом;
3.    Документи који потврђују службу у Пољској војсци са уписом о пољском пореклу;
4.    Документи који потврђују депортацију или затварање са уписом о пољском пореклу;
5.    Лични документи или други службени документи са уписом о пољском пореклу.

Докази који потврђују пољско порекло могу бити и други документи, а пре свега:

-    О рехабилитацији депортоване особе са уписом о пољској народности;

-    Документи који потврђују прогоњење особе због њеног пољског порекла.
 

Поступак подношења захтева за издавање националне визе у сврху репатријације је ослобођен консуларних такси.

Поступак у вези са издавањем националне визе у циљу репатријације је вишефазни и може трајати неколико месеци или дуже.
Издавање националне визе у циљу репатријације зависи, између осталог, од добијања сагласности Министра унутрашњих послова и управе за њено издавање. Министар унутрашњих послова и управе упућује упит Главном команданту Граничне стражe, Главном команданту Полиције и Шефу Агенције за унутрашњу безбедност, а по потреби и Шефу Агенције за обавештајне послове, Председнику Института за националну меморију – Комисије за гоњење злочина против пољског народа или војводи ради достављања података и информација значајних за спровођење поступка и доношење одлуке о сагласности за издавање визе.
Издавање националне визе у циљу репатријације такође зависи од достављања од стране подносиоца захтева доказа који потврђују поседовање или обезбеђење стамбеног простора и извора прихода у Републици Пољској или обезбеђење места у адаптационом центру за репатријанте.

Документе можеш лично преузети у конзуларном представништву или ће ти бити послати поштом на адресу пребивалишта, под условом да се она налази у границама конзуларног округа, или на адресу пуномоћника за пријем, под условом да се и она налази у границама конзуларног округа.

У зависности од врсте донете одлуке или решења, у складу са упутством које је приложено уз сваки документ.

Уредба од 9. новембра 2000. године о репатријацији
Уредба од 12. децембра 2013. године о странцима
Уредба од 25. јуна 2015. године – Конзуларни закон (у делу који се односи на поступке у надлежности конзула)
Уредба од 14. јуна 1960. године – Законик о управном поступку